Бањска: Црнча

Сеоско насеље Црнча налази се у општини Бијело Поље – држава Црна Гора.

Насеље има 125 домаћинстава и око 486 становника, према попису из 1991 године у Црнчи је живело 515 становника.
И поред изванредног географског положаја и непосредне близине магистралног пута, запажено је смањење броја становника и све већи број старачких газдинстава. Просечна старост становника је 33,8 година. Национална структура је следећа: Срби 209, Бошњаци 128, Црногорци 105, Југословени 2 , Руси 1, Македонци 1, и непознато 2 становника.
Село се налази на десној обали реке Лим, и смештено је у питомој ували која је на око 17 км удаљена од града Бијелог Поља и на око 14 км удаљена од града Берана.

Доњим делом села протиче река Лим а кроз централни део села Црначка ријека која настаје од своје две притоке које се спајају у засеоку Горња Црнча.

У централном делу села налази се узвишење Градина за које је везано доста народних казивања и на коме се налазе остаци древног средњевековног српског града. У централном делу налази се узвишење по имену Кула па се и читав простор назива Кулина.

Према народном казивању село је добило име по великом броју калуђера који су живели у манастиру Светог Јована који се налази на раскршћу између Црнче, Ивања и Радулића. Према писању Јова Медојевића манастир Светог Јована у Црнчи је био летња резиденција патријарха и епископа који су ту често боравили. По подацима из 1266. године, у манастиру Светог Јована је боловао и умро наследник Светог Саве архиепископ Арсеније Сремац. Остаци цркве и манастира и данас су видљиви, а 2007. године отпочели су радови на ископавању и обнови.

Приликом ископавања пронађен је значајан број црквених реликвија део очуваних фресака а пронађена је и оловна кутија са светим моштима.

Надзор током археолошких ископавања вршио тим стручњака из Полимског музеја из Берана на челу са археологом Предрагом Лутовцем директором музеја. Ископавање је вршено у септембру 2007 године.
Господин Предраг Лутовац у свом ДНЕВНИКУ РАДОВА приликом истраживања овог локалитета каже:
" Манастирски комплекс у Црнчи чине грађевински остаци цркве Светог Јована и конаци откривени на сјеверној стани.
Цркву Св. Јована чини једнобродна грађевина на којој се јасно издвајају двије грађевинске фазе

Првобитно је била изграђена једнобродна црква дужине 10,80 м и ширине 6,97 метара, и дијелом укопана у коси плато до дубине око 1 метар. У цркву се улазило на врата која су се налазила на западној страни док се на истоку налази полукружна апсида. Зидови су рађени од необрађеног и дјелимично приклесаног камена слаганог у неправилне хоризонталне редове, спојене кречним малтером са крупнијим агрегатом, широки 0,95 до 1,10 метара.
У каснијој обнови и дозиђивању цркве на западној страни је уклоњен зид и скраћен до нивоа пиластара а подужни зидови су продужени за око 3 метра ка западу тако да је црква добила дужину од око 14 метара Прислоњеним пиластрима на источној страни, новоформирани унутрашњи простор подијељен је на три неједнака травеја: западни ширине 2,38; источни 1,65 и централни 3,94 метра.Над централним простором подигнуто је кубе, а у подкубичном простору на сјеверној и јужној страни уграђена су два прозора, тзв. бифоре исклесане од бијелог мермера.

Конаци манастира изграђени су на сјеверној страни цркве. Чине га дјелимично откривени остаци објекта који се налази укопан у падину брда на око 10 метара сјеверно од цркве а који се пружа ка сјеверозападу. Подрумске просторије су широке 7 метара и откривене су у дужину од око 11 метара, рађене су од дјелимично приклесаног камена слаганог у техници сухозида док су спратни дијелови по свој прилици рађени од дрвета тзв. бондручке конструкције. Очигледно је да су конаци подигнути када и првобитна мала једнобродна црква, вјероватно прије пада полимља под турску власт".

Овој цркви заветни су мештани више села и то: Потока, Црнче, Ивања и Рaдулића, а делимично и мештани Срђевца, Лозне, Јагоча, Црниша и др. Интересантно је да ову светињу не посећују само мештани православне вероисповести већ и муслимани, тако да се дешава да Литургији присуствују и једни и други. Код ове светиње народ се обично окупља два пута у току године и то на "Дан Заветине" а то је "Бијели петак "и на дан Славе а то је седмог јула Ивањдан. Претпоставља се да је и село Ивање по слави Цркве добило име.

У склопу пројекта "НА СВЕТИМ ВОДАМА ЛИМА", а приликом обиласка овог светилишта, директор музеја у Пријепољу господин Славољуб Бато Пушица затекао је ову ситуацију и направио вредну и необичну фотографију. По његовим речима: "огроман поскок удобно се сместио на посуди са прилозима и позирао му док је направио фотографију, а затим се мирно и без икаквог узбуђења спустио са олтара и отишао у оближње шибље".

БИЈЕЛИ ПЕТАК

ЗАВЈЕТИНА СЕЛА КОЈА СЕ НАЛАЗЕ У БЛИЗИНИ МАНАСТИРА

Бијели петак пада у први петак после Свете Тројице. Овом манастиру завјетни су и припадници муслиманске вероисповести и они обично у цркву долазе пре Литургије. Литургија почиње у 10 сати а на Литургију долазе мештани из Црнче, Ивања, Радулића, Потока, Срђевца, Јогоча, Црхља и др. места.

СЛАВА МАНАСТИРА СВЕТИ ЈОВАН ЦРНЧА

Рођење Светог Јована ИВАЊДАН слава манастира у Црнчи. Детаљи са славе 07.07.2011 године.